Umerena upotreba alkohola je opšteprihvaćena među svim društvenim staležima i nije preterano štetna po organizam. Međutim, kako tačno odrediti granicu gde se konzumiranje alkohola pretvara u vid zavisnosti? Na prvi pogled, ovo pitanje ima sasvim jednostavan odgovor, ali problem sa alkoholizmom je progresivna priroda ove bolesti zavisnosti.
U početku, osobe mogu piti alkoholna pića kako bi proslavili srećne periode ili lakše prebrodili tužne, ali ukoliko preterano konzumiranje pića pređe u naviku, mogu se javiti ozbiljne posledice. Iz tog razloga, veoma je važno uočiti prve naznake alkoholizma što je ranije moguće, kada su i šanse za postizanjem potpunog izlečenja najveće.
Danas se smatra da alkoholizam nije bolest samo jednog pojedinca, već da je to porodično stanje koje se mora lečiti uz zajedničke napore svih članova. Ukoliko sumnjate da problem sa alkoholom postoji kod vaših bližnjih, savetujemo vam da kontaktirate stručna lica, uz čiju pomoć je moguće naći najbolje rešenje. Nekada je jednostavna promena okruženja i društva dovoljna da se problem iskoreni, ali najčešće je kliničko lečenje bolesti alkoholizma neophodno da bi se postigao potpuni oporavak.
Osim razgovora sa tinejdžerima, roditelji moraju biti
spremni da svojim primerom pokažu kako odgovorna osoba treba da se ponaša. Čak
i naizgled bezazlene stvari poput preterivanja u piću na proslavama mogu
ostaviti dubok trag u psihi deteta i usaditi loše mu loše navike. Posmatrajući
ponašanje roditelja, tinejdžer vidi koje granice ne sme da pređe i koji vidovi
ponašanja su neprihvatljivi.
Naravno, mladi ljudi greše s vremena na vreme i ma koliko ih roditelji štitili, velike su šanse da će pre ili kasnije probati alkohol. Ukoliko se to dogodi, potrebno je uvesti određena pravila ponašanja koja će sprečiti da konzumiranje alkohola preraste u naviku.
To se može obaviti na više načina:
smanjivanjem džeparca,
upisivanjem tinejdžera na sportske aktivnosti,
kontrolisanjem njihovog slobodnog vremena i stalnim razgovorima
Umesto kritikovanja njihovog dosadašnjeg ponašanja i
stavljanja naglaska na loše stvari, takođe je neophodno i pružanje podrške u
trenucima kada je to potrebno. Podrška u teškim periodima života znači daleko
više nego kritika i ostvaruje pozitivan uticaj na krhku psihu tinejdžera.
Alkoholizam među mladima je moguće rešiti i kroz provođenje kvalitetnog vremena u krugu porodice. Stvaranjem sigurnog okruženja punog razumevanja, roditelji ostvaruju veću povezanost sa tinejdžerima, na taj način ponovo pridobijajući njihovo poverenje, koje je ranije možda bilo izgubljeno. U slučajevima kada takvi mladi ljudi naiđu na probleme, obratiće se roditeljima za savet pre nego što se situacija dodatno pogorša. Roditelji moraju da budu istrajni i uporni, budući da tinejdžeri neretko nisu spremni da uvaže mišljenja drugih ljudi. Ipak, alkoholizam kod mladih je veoma ozbiljan problem koji se mora iskoreniti, a to je moguće učiniti samo uz dugoročan rad i zalaganje, kako mladih, tako i njihovih članova porodice.
Nažalost, tinejdžeri se retko zaustavljaju na samo jednom piću. Istraživanja Instituta „Batut“ samo potvrđuju ove sumnje. Čak 7% mladih redovno konzumira alkohol, dok se 20% povremeno opija. Na prvi pogled, ove cifre možda ne deluju toliko alarmantno, ali ako uzmemo u obzir da osobe mlađe od 30 godina starosti čine gotovo 50% ukupnog broja zavisnika od alkohola, brzo možemo shvatiti ozbiljnost situacije.
Kod tinejdžera koji konzumiraju alkohol pre 15. rodjendana:
• Verovatnoća za razvijanjem alkoholizma se uvećava 4 puta u odnosu na one koji alkohol probaju nakon punoletstva. • 7 puta se povećava šansa za učestvovanjem u automobilskim nesrećama. • 11 puta se uvećava rizik od povreda i preloma.
Pod uticajem alkohola, tinejdžeri postaju razdražljivi, a nakon trežnjenja, osećaju glavobolje izazvane dehidratacijom. Kreću da zanemaruju sve obaveze, što se ubrzo primećuje i kroz slabljenje uspeha u školi. Usled stalne napetosti, često izbijaju svađe među članovima porodice, a tinejdžeri se sve više udaljavaju od ukućana.
Nedostatak sistema podrške kod kuće i pomućena svest usled zloupotrebe alkohola stavljaju tinejdžere u težak položaj. Vođeni lošim društvom, donose jednu lošu odluku za drugom, počinju da konzumiraju cigarete uz alkohol, a neretko odlučuju da probaju i narkotike. Skloniji su i stupanju u nezaštićene seksualne odnose, što može biti izuzetno opasno.
Prekomerno konzumiranje alkoholnih pića može dovesti do trovanja, koje je potencijalno opasno po život. Osim fizičkih poteškoća, tinejdžeri pod uticajem alkohola često upadaju i u finansijske probleme, usled čega se upuštaju u svet kriminala.
Alkoholizam među mladima u Srbiji je u stalnom porastu, a podaci iz prošle godine su itekako zabrinjavajući. Prateći rezultate istraživanja sprovedenih u Institutu za zaštitu zdravlja „Batut“, vidimo da je prosečna starost tinejdžera koji prolazi kroz prvo pijanstvo u Srbiji spuštena na 13 godina.
Laka dostupnost alkoholnih pića ili uticaj lošeg društva ne mogu biti jedini uzroci koji dovode do alkoholizma. Ponekad problemi kreću iz same porodice. Roditelji često nisu svesni činjenice da se deca ugledaju na njih. Misle da par čaša vina uz večeru ili piva uz utakmicu ne škode nikome, ali na taj način daju loš primer tinejdžerima.
Povučeni željom za odrastanjem, mladi ljudi smatraju da će
ih konzumiranje alkohola učiniti prihvaćenim među vršnjacima, a neretko i
povezuju alkohol sa dobrim provodom. Iz razloga što mladi nemaju izgrađenu
ličnost, podložni su uticajima sa strane. Voljni su da eksperimentišu i probaju
nove stvari, potpuno nesvesni opasnosti koja prati takvo ponašanje.
Često posećuju zabave gde su pića na dohvat ruke, a kako bi
prevazišli stidljivost, iznova se okreću alkoholu. Tinejdžeri su takođe skloni
buntovnom ponašanju, a alkohol koriste kao način pobune protiv roditelja i
okoline.
Alkoholizam se najlakše leči ukoliko se otkrije u početnim stadijumima. Tada je još moguće sprovesti kratke intervencije koje donose povoljne rezultate. Kroz pojedinačne i grupne psihoterapije, osobi se saopštavaju posledice preteranog konzumiranja alkohola, definiše se jasan plan i program lečenja zavisnosti od alkohola, a usput pružaju ohrabrenje i neophodna podrška.
Nažalost, u situacijama kada osoba već oseća određenu zavisnost od alkohola, ovakve intervencije nisu efikasne. Usled dugogodišnjeg alkoholizma, osoba razvija simptome psihičke i fizičke zavisnosti i tada je radikalnije lečenje neophodno kako bi se postigli očekivani rezultati.
Samostalna apstinencija nije izvodljiva u ovim slučajevima. Kliničko lečenje započinje dijagnostikom, tokom koje se vrši detaljno ispitivanje psihofizičkog stanja osobe. Nakon dobijenih rezutata, određuje se specijalni program oporavka za svakog pacijenta.
Izlečenje ove bolesti je moguće uz stručnu pomoć i upotrebu specijalnih medikamenata, koji inicijalno umanjuju simptome apstiencijalne krize. Kako osoba napreduje u oporavku, postepeno se uvode dodatni medikamenti koji pomažu u eliminisanju želje za alkoholom. Po završetku uspešnog lečenja, osoba ne sme osećati simptome krize. Umesto toga, radi se na stvaranju zdravih navika koje će vremenom dovesti do potpunog oporavka i života van upotrebe alkohola.
Istraživanje iz 2004. godine je pokazalo da 23 miliona
Evropljana ima probleme sa zavisnošću od alkohola. Još frapantniji podatak je iznos
finansijske štete uzrokovane ovom bolešću, koja je bila procenjena na 68
milijardi evra.
Alkohol je legalna psihoaktivna supstanca. Iako je konzumiranje zakonom zabranjeno za osobe mlađe od 18 godina, nije jednostavno sprovesti ove odredbe u delo. Usled toga, osobe veoma rano dolaze u kontakt sa alkoholnim pićima, najčešće još u ranim tinejdžerskim godinama. Tada je rizik od razvijanja zavisnosti 40% veći u odnosu na osobe koje sa konzumiranjem alkohola krenu u zrelijim godinama.
Već sat vremena nakon konzumiranja, u krvotok dospeva 70%
unetog alkohola. Ova supstanca se gotovo kompletno metaboliše u jetri, te
preterano konzumiranje ubrzo izaziva nepovratna oštećenja. Pošto se alkohol iz
organizma izbacuje preko bubrega, pluća i kože, i ostali vitalni organi su u
opasnosti.
U slučaju hroničnog alkoholizma, organizam se adaptira na
alkohol kao na normalno stanje. Nažalost, u situacijama kada ova supstanca nije
prisutna u sistemu, osoba oseća niz neprijatnosti. Ovo stanje je poznato pod
nazivom apstinencijalna kriza.
Pored hroničnih bolesti koje se neretko javljaju usled
preteranog konzumiranja pića, zavisnici od alkohola su takođe u uvećanom riziku
od traumatskih povreda. Usled oslabljenih moći rasuđivanja i usporenih
motoričkih funkcija, osobe su sklonije padovima, koji mogu rezultirati ozbiljnijim
povredama. Izuzetno je opasna i vožnja u alkoholisanom stanju, kako za samu
osobu, tako i za druge učesnike u saobraćaju.
Alkohol utiče na neurotransmiterske sisteme, a nakon
dugotrajnog unosa receptori gube senzitivnost. Redukuje se oslobađanje dopamina,
prirodnog hormona sreće. Osobe ne osećaju radost u obavljanju svakodnevnih
aktivnosti, gube zainteresovanost za svoje obaveze, postaju hladni prema
članovima porodice a konstantno se bore i sa anksioznošću.
Psihički poremećaji usko povezani za alkoholizmom su:
U slučajevima gde su prisutni i alkoholizam i određeno
mentalno oboljenje, stanje se naziva dualna dijagnoza. Nekada je alkoholizam primarna
bolest, gde se psihičko oboljenje javilo usled preterane upotrebe alkohola. U
dugim situacijama, psihičko oboljenje je već prisutno, a osobe se okreću
alkoholu ne bi li sebi olakšali svakodnevni život i ublažili simptome.
Čak i u vreme antičkih filozofa Platona i Aristotela, trudnicama se preporučivalo da izbegavaju alkohol tokom trudnoće. Ipak, prvi naučni rad na ovu temu je objavljen u Engleskoj tek krajem 19. veka, a samo je dodatno potvrdio dotadašnje sumnje.
Kao prvi ozbiljan naučni rad uzima se ispitivanje francuskog lekara Lamoana, objavljeno 1968. godine. On je otkrio nekoliko anomalija koje su izazvane konzumiranjem alkohola tokom trudnoće. Četiri godine nakon ovog revolucionarnog istraživanja, američki istraživač Džons je otkrio niz dodatnih simptoma koji se javljaju u ovim okolnostima, danas poznatih pod nazivom fetalni alkoholni sidrom, odnosno FAS.
Usled fetalnog alkoholnog sindroma, mogu se javiti sledeće posledice:
• Poremećaji unutrašnjih organa • Zastoj telesnog razvijanja • Oštećenja moždanog tkiva • Mentalna zaostalost • Deformacija strukture lica • Lošija koordinacija • Poteškoće u učenju tokom odrastanja
Plod ne poseduje enzime koji su potrebni za razgradnju alkohola. Usled prisustva ove opasne supstance, otežava se razmena hranljivih materija i kiseonika između majke i deteta. U ovakvim uslovima, mogu se javiti brojna oštećenja ploda, jer mozak i ostali vitalni organi nemaju dovoljno neophodnih sastojaka tokom razvitka.
Problem nastaje usled brojnih oprečnih mišljenja koja su se pojavila tokom poslednjih desetak godina. Praćenje ogromnog broja trudnica u Velikoj Britaniji 2010. godine je pokazalo da konzumiranje umerenih količina alkohola ne ostavlja negativne posledice po dete. Preporučene količine su do dva pića na nedeljnom nivou. Ipak, čak i tada se preporučuje oprez, kao i potpuno izbegavanje alkohola tokom prvog trimestra. Tokom ovog istraživanja, deca se praćena 5 godina, ali se navodi da će dalji rezultati tek pokazati uticaj alkohola na dugoročnom planu.
Nivoi enzima u organizmu koji služe za razgradnju alkohola se razlikuju od trudnice do trudnice. U skladu sa tim, teško je precizno odrediti koja količina alkohola je preterana, jer je svaki slučaj jedinstven. Kod trudnica sa nedostatkom ovog enzima, čak i nakon samo jedne čaše alkoholnog pića, dete je duže vreme izloženo negativnim uticajima alkohola.
Trudnice koje imaju određene faktore rizika moraju biti posebno oprezne prilikom konzumacije alkohola. Osobe sa oboljenima jetre, pređašnjim problemima sa zavisnošću, ili trudnice koje piju određene lekove koji mogu negativno reagovati kada se pomešaju sa alkoholom spadaju u ovu grupu.
Ukoliko imate problem sa zavisnošću od alkohola u trudnoći, savetujemo vam da se u najkraćem roku obratite stručnim licima kako biste rešili ovaj ozbiljno stanje.
Buduće majke se često nalaze u stanju povećanog stresa, a izlaz traže u povremenom konzumiranju alkohola. Mnoge od njih su navikle da popiju čašu vina nakon omiljenog obroka. Naravno, većina je svesna da preterano uživanje u alkoholu donosi sa sobom brojne opasnosti, ali da li je situacija toliko ozbiljna i nakon samo par čašica?
Postoje određena narodna verovanja i ustaljena mišljenja
koja pokazuju suprotno. Mnogi smatraju da je pivo dobro za proizvodnju mleka, a
da čaša crnog vina s vremena na vreme ima pozitivne efekte na anemične
trudnice. Naravno, istraživanja su pokazala da ova ustaljena verovanja nemaju
naučnu potporu.
Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije, alkohol u trudnoći je potrebno izbegavati. Kao što je konzumiranje alkohola zabranjen osobama mlađim od 18 godina, mnogi stručnjaci tvrde da je isto tako potrebno zabraniti korišćenje alkohola tokom trudnoće. Ipak, većina smatra da je to isključivo pitanje ličnog izbora. U situacijama kada majka pije, alkohol dolazi do deteta preko posteljice i krvnih sudova. Bez obrzira na stepen razvijenosti ploda, alkohol može uvek ostaviti neželjene posledice, te se konzumiranje mora izbegavati tokom čitave trudnoće.
Akutni alkoholizam je ozbiljno zdravstveno stanje koje zahteva stručno lečenje. Tradicionalne metode poput tuširanja hladnom vodom, spavanja, šetnje ili uzimanja kafe nisu dovoljno efikasne. Štaviše, ukoliko se akutno trovanje alkoholom ne izleči na vreme, može doći do komplikacija respiratornog i kardiovaskularnog sistema koje mogu rezultirati smrtnim ishodom.
U slučajevima kada je ambulantno lečenje neophodno, postoji
više načina za proveravanje nivoa alkohola u krvi. Najbrži rezultati se
dobijaju obavljanjem testa koji meri nivo alkohola preko daha. Ipak, podaci
dobijeni na ovaj način nisu najpouzdaniji, te se usled toga uvek obavlja i
laboratorijsko ispitivanje.
Ukoliko osoba izgubi svest, neophodno je reagovati brzo i
okrenuti je na bok, kako bi se izbegla opasnost od gušenja. Preporučuje se i
unošenje većih količina vode, čime se efektivno razblažuje koncentracija
alkohola u organizmu.
Po prijemu na kliniku, stručna lica preduzimaju sve potrebne korake kako bi se osigurao siguran oporavak. To uključuje praćenje vitalnih funkcija, upotrebu infuzija, sprečavanje respiratornih poteškoća kao i čišćenje organizma od efekata alkohola.
Neophodno je utvrditi sve uzroke koji su doveli do akutnog trovanja alkoholom, kako bi se uverili da osobe neće ponovo doći u istu situaciju. Ukoliko se ne ograniči konzumiranje alkohola, stanje može prerasti u hronično, u kom slučaju je lečenje daleko komplikovanije.
Za razliku od hroničnog alkoholizma, akutno trovanje predstavlja trenutno stanje. Ukoliko osoba konzumira više žestokih pića u kratkom vremenskom periodu, intoksikacija može biti izuzetno opasna. Simptomi intoksikacije variraju od slabo primetnih pa sve do izuzetno opasnih, kada mogu dovesti do kome i iznenadne smrti.
Osim same količine alkohola koju osoba konzumira, postoji više faktora koji utiču na ozbiljnost akutne intoksikacije. Telesna težina, pol, tolerancija na alkohol, ali i žestina pića i dužina konzumacije igraju važnu ulogu. Takođe, osobe sa postojećim medicinskim probemima su u većoj opasnosti od trovanja alkoholom u odnosu na zdrave pojedince.
Opasnost od intoksikacije raste i u situacijama kada osobe konzumiraju alkohol „na prazan stomak“, odnosno ukoliko nema hrane u želucu. Tada je apsorpcija alkohola ubrzana, a i male količine pića su dovoljne da podignu nivo ove supstance u krvi na opasne nivoe. Naravno, osobe koje konzumiraju narkotike uz alkohol su pod najvećim rizikom od intoksikacije.
Izraženo u promilima, količina alkohola u krvi se iskazuje kroz brojne poteškoće, kao što su:
• 0,5 – 1,5‰ Osoba se nalazi u stanju blago pomućene svesti, ali ipak i dalje ima kontrolu nad svojim postupcima i opasnost od trovanja je minimalna. • 1,5 – 2,5‰ Stopa rizika od trovanja se uvećava, a osoba primećuje određene poteškoće u obavljanju osnovnih motoričkih funcija. • 2,5 – 3,5‰ Poteškoće u govoru, potpuno slabljenje motoričkih funkcija, nedostatak koordinacije. • > 3,5‰ Veliki rizik od gašenja vitalnih funkcija, padanja u komu i smrtnog ishoda.
Ukoliko koncentracija alkohola u krvi varira od 50 do 150mg/dl, to se smatra lakšim trovanjem. Teže trovanje se dešava u situacijama kada količina alkohola u krvi dosegne 300mg/dl. Iako se ne može precizno odrediti granica kada trovanje alkoholom postaje smrtonosno, uvaženo je mišljenje da doze od preko 500mg/dl dovode do tragičnog ishoda.
Simptomi koji ukazuju na akutno trovanje alkoholom su:
• Uvećana pričljivost • Poteškoće u govoru • Slabljenje koordinacije • Mučnine i povraćanje • Amnezija • Poteškoće u disanju • Gubitak svesti • Koma
Pobedi alkoholizam 
You must be logged in to post a comment.